Kafa se prvi put pominje u prvoj polovini IX veka u arapskim medicinskim dokumentima. Pronađena je sasvim slučajno u Severo-istočnoj Africi u regionu koji danas poznajemo kao Etiopija.

Kultivizacija:

Kafu su na arabijsko poluostrvo preneli arapski trgovci u XI veku, i zasadili prve plantaže na teritoriji današnjeg Jemena iznad luke Moka, gde se i danas gaje jako prepoznatljive sorte kafe. Danas se kafa gaji duž uskog subtropskog pojasa na celoj planeti, i predstavlja jednu od najznačajnijih sirovina na svetu.
Tokom vekova kafa se pripremala na mnogo različitih načina. Krajem devetnaestog veka kafa se pripremala na dva osnovna načina: venecijanaska i turska kafa. Turskom metodom mlevena kafa se kuva u vodi i nakon sipanja u šolju se ostavi da se talog slegne na dno. Venecijanskom metodom se vrela voda sipa preko mlevene kafe čime se dobija napitak. Pronalaskom parne mašine krajem XVIII i početkom XIX veka započinje industrijska revolucija, koja je dovela do automatizacije rada, promene načina života velikih migracija ljudi iz ruralnih sredina ka gradovima. Generalno trend života je postajao sve brži.

Automatizacija je prožimala sve aspekte ljudskog života, samim tim došlo je do potrebe da se izmisli mašina koja bi pripremala napitak od kafe… Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja krajem XIX veka, napokon 1901.godine na Milanskom sajmu predstavljen prvi aparat za pripremu kafe. Konstruktor je bio italijanski inženjer Luiggi Bazzera.

Espresso je najintenzivniji napitak od kafe koji se može dobiti po pitanju arome i ukusa. On je taj čiji se oblik menja i pretapa iz oblika u oblik tokom dva minuta života od pripreme do ispijanja.

Kafa je seme bobice drveta koje raste na nadmorskim visinama i preko 2000 metara. Drveće je zeleno tokom cele godine i raste do visine od 8 metara. Da bi se berba pojednostavila, kultivisano drveće se podrezuje do visine od 3 od 4 metra. Bobice kafe pri sazrevanju prelaze put od zelene preko žute pa sve do jarko crvene, kada su spremne za berbu. Ovaj proces traje od šest do devet meseci. Danas je u prirodi poznato 55 botaničkih vrsta kafe, dok su dve najrasprostranjenije i komercijalno najpoznatije cafa Arabica i cafa Robusta.

Cafa Arabica

Njeno zrno je najbolje, uspeva na nadmorskim visinama od 2000 metara pa i više. Ova botanička vrsta daje kafu superiornog kvaliteta, ima dobar ukus i superiorne karakteristike. Da bi dala dobar prinos potrebno joj je dosta pažnje, a sadržaj kofeina je upola manji nego kod robuste. Proizvodnja arabike predstavlja skoro 80 % ukupne svetske trgovine kafom.

Cafa Robusta

Ova vrsta kafe uspeva na nadmorskim visinama od 600 do 1000 metara. Prinos po stablu je od 5 do 7 kg. Drveće robuste je lakše za gajenje, daje veći prinos i otpornije je na bolesti od stabla arabike. Zrna robuste obično daju čokoladan drvenkast i oštar ukus, zbog toga se dodaju kao dodatak mešavinama kafe. One se dodaju kada se traži niža cena ili veći sadržaj kofeina.

Prva zabeležena preporuka za samoposlužne aparate nalazi se u radu Herona iz Aleksandrije, poznatog inženjera i matematičara iz prvog veka. Njegova mašina je prihvatala metalni novčić, a zatim izdavala fiksnu količinu osveštane vode. Kad se novčić deponuje, pada u posudu vezanu za polugu. Poluga otvara ventil koji omogućava vodi da iscuri. Novčić nastavlja da se kotrlja vodjen svojom težinom sve dok ne padne, nakon čega kontra teg na polugi vraća polugu u pređašnji položaj i zatvara ventil.

U decembru 1970 na konvenciji u Dalasu – Teksas, kompanija” Ussery industries”, prikazala je svoj novi "govorni" automat za prodaju, pod nazivom Venda govorni automat. Ubacivanjem novčića, mašina bi izgovarala: "Hvala vam", uz glas komičara Henni Ioungmana. Venda je premijerno prikazana u šou programu Džonija Karsona u martu 1971.

Samoposlužni automati su prošli kroz značajne promene tokom decenija. Danas mnoge mašine su razvile mogućnost primanja kreditne kartice, magnetnog ključa ili žetona a kompanije koje rade sa samoposlužnim aparatima imaju mogućnost praćenja stanja aparata sa daljine putem GPRS sistema. Aparati su dobili novi i moderniji oblik i dizajn. Prošireno je polje njihove namene. Tako da danas postoje samoposlužni aparati za kafu, sokove, vode, slatke i slane grickalice, cigarete, novine, poštu, odeću, obuću, putničke karte...